Ova izuzetno privlačna rasa, stara 400 godina, porijeklom sa Madagaskara, konačno uobličena u Francuskoj, zvanično je priznata u okviru FCI 1995. godine, i svrstana u devetu grupu, koja okuplja pse za pratnju i razonodu. Tek dvije decenije se uzgaja izvan afričkog ostrva i zbog toga je još uvek veoma rijetka.

Umiljati i izdržljivi

Gdje god da se pojave tulearski psi tj. kotoni oduševljavaju, kako stručnu kinološku publiku, tako i one koji razumiju samo jezik ljupkosti i aristokratije kojima mašu repići ovih bijelih pufni. Dlaka im je poput pamuka, što im i naziv kazuje. Coton de tulear je pas, koji već na prvi pogled pljeni elegancijom, a odlikuje ga niz izvanrednih osobina. Iza nježnog i bespomoćnog izgleda kriju se velika izdržljivost, inteligencija i brzina, što je u potpunoj suprotnosti s njegovom reputacijom salonskog psa.

Zahvaljujući svom neodoljivom šarmu, coton vrlo dobro zna da nametne svoju volju i da radi šta mu se prohtije, samo ako mu to dozvolite, ali je isto tako sposoban da u potpunosti shvati potrebe svog vlasnika i da bude baš onakav kako se od njega očekuje. Veseo i neodoljiv, coton spada među naj simpatičnije i naj umiljatije pse, kao stvorene za igru i druženje. Ipak, je još uvek nedovoljno poznat među ljubiteljima pasa.

Standard i njega

Boja dlake ovih pasa grofovskog porekla sa podlakom je bela, a dozvoljeno je nekoliko tamnijih ili svjetlijih, žutih ili sivih fleka. Maksimalna visina kod mužjaka je 32 cm, a minimalna 25 cm, dok ženke mogu biti visoke najviše 28 cm, a najmanje 22 cm. Težina mužjaka se kreće od 4 do 6 kg, a ženki između 3,5 i 5 kilograma, i treba da bude proporcionalna u odnosu na visinu. Ova rasa, nema ni jednu genetsku manu, što ih čini vrlo otpornim i zdravim psima. Životni vijek im je 20-tak godina.

Njega dlake cotona ne iziskuje mnogo truda. Dovoljno je da se češlja dva puta nedeljno, po pola sata i jednom mjesečno okupa adekvatnim šamponom. Coton se ne šiša, jer njegova dlaka naraste baš koliko je potrebno – 18 cm, do skočnog zgloba, tako da se ne vuče po podu. Jedino raste dlaka na šapama, pa je treba povremeno oblikovati. Često dlaka prekriva i oči, ali to je zaštita od sunca, pa je ne treba skupljati mašnicom, izuzev kod primjeraka, kojima pada preko očiju izrazito duga i gusta dlaka, tako da ništa ne vide.

Coton je pas za stan, koji voli društvo, i ne treba ga dugo ostavljati samog da ne bi patio. Velika je maza i nije agresivan. Duge šetnje nisu neophodne, a dobro podnosi i vrućinu i zimu. Možete ga voditi i na more da pliva i na planinu, jer obožava snijeg. Stabilne je i vedre naravi, pa je u svetu poznat pod nadimkom ‘’antistres pas’’, zbog rehabilitacije ljudi sa psihičkim problemima.

Standard

Opšti izgled i narav:  Mali kućni pas sa dugom, pamuku sličnom dlakom, tamnim, izražajnim, inteligentnim, okruglim očima. Nešto „ispušteniji”, veseo i pri tome malo čudan, veoma privržen svom vlasniku.
Tulearski pas je vrlo sličan bišonu. Veoma je druželjubiv, nježan, posvećen i veseo. Slažu se odlično sa djecom, psima i drugim životinjama. Vezani su za dom i porodicu, uživaju da udovolje vlasniku. Puni su trikova i iznenađenja. Jedan od omiljenih trikova im je skakanje i hodanje na zadnjim nogama. Lako uče, ali mogu da budu ponekad tvrdoglavi, ako nemaju dosljednog vlasnika. Inteligentni su i voljni da rade. Ako želite baš ovog psa, budite sigurni da ste strogi i samouvjereni, jer psu predstavljate “vođu čopora”. U suprotnom, rizikujete da kod tulearskog psa razvijete “sindrom malog psa”, što je poremećaj nastao problemom u odnosu između čovjeka i životinje. Nikada ne zaboravite da je pas životinja, a ne čovjek, i poštujte njihove prirodne instikte.

Porijeklo

U srodstvu je sa francuskim bišonom i italijanskim bolonjezerom. Nastao je ukrštanjem više rasa. Pretpostavlja se da je stigao na Madagaskar sa francuskim trupama. Rasa je bila zvanično nepoznata do prijee 20-ak godina, kada je stigla u Evropu i Ameriku. Vijekovima, tulearski pas je bio omiljeni saputnik tulearskih bogataša, na jugu Madagaskara. Priznat je od strane FCI tek 1970. godine. To je zvanična rasa Madagaskara, a trobojni primerak ove rase nalazi se na poštanskoj markici iz 1974. godine.
Nega
Dlaka tulearskog psa zahtijeva svakodnevno pažljivo češljanje. Treba šišati dlaku između prstiju i u ušima. Dovoljno je kupati ih jednom do dva puta godišnje. Krzno ne treba šišati. Linjaju se malo ili ni malo. Ova rasa je dobra za ljude alergične na pseću dlaku.

Uslovi odgoja i trening

Tulearski pas voli da se igra i da pliva. Obožava prostranstvo i može kilometrima da prati gazdu. Pravi je kućni pas. Veoma je aktivan u kući ili stanu i ne smeta im da nemaju dvorište. Ipak, obavezne su svakodnevne šetnje.
Životni vijek 14 – 16 godina

Izvor: veterina.info

By Erdol Mujačić

Rođen i živim u Sarajevu. Zanimaju me IT tehnologije ali naj više volim izlazak u šetnju sa mojim psom (MOBY).