Umjetnost odgoja je u tome da se iskoriste prirođene osobine psa. Donošenje je jedna od njih. Pas se donošenju uči u igri, a vu­ku je ono nužno potrebno za pre­življavanje. Bez te navike vuk ne bi mogao prehraniti sebe i svoju obitelj.
Lopta ili štap psu pred­stavljaju plijen kojeg moraju loviti, a poslije i donijeti. Igru za­počinjemo tako da lopticom (šta­pom) mahnemo ispred psa kako bismo ga zainteresirali, a potom je bacimo. Kada potrči za bače­nim predmetom možemo ga po­hvaliti, iako će se u početku nji­me igrati.

Počinjemo na kratkoj razdaljini. Idealno je kada pas predmet drži u gubici i sa njime trči. Predmet uhvatimo i “nateže­mo” se sa psom, ali ga puštamo da uvijek pobijedi. Neka misli da je “jači” kada nam istrgne pred­met iz ruke. Igra će trajati toliko vremena dok pas istinski uživa, a potom je prekinite.

Slijedeća ste­penica je da uhvatimo psa za ogrlicu i tada bacimo predmet. Pustimo ga da uhvati predmet pa ga pozovemo da dođe k nama. Nikada mu ne uzimajte predmet iz gubice već ga podignite za ogrlicu da ga sam ispusti. Tako će vam pas rado prilaziti bez straha za svoj predmet (plijen). Mladi pas će vremenom pokazi­vati sve više veselja za tu igru.

Uz pomoć predmeta naučit ćemo ga i naredbu “daj glas”. Predmet držimo u ruci toliko visoko da ga ne može doseći, a to će ga natjerati da laje. Kad zalaje, po­hvalite ga i za nagradu mu bacite plijen.

Igru sa predmetom može­te igrati svaki dan, čak i do tri puta, ali bez pretjerivanja. Završi­te poučavanje uvijek u trenutku kada je pas najrazigraniji.
Izvor: vauvau.net