I am Moby!!!!

COTON DE TULEAR

Tulearski pas je pasmina podrijetlom s Madagaskara. Poznat je po lepršavoj i mekanoj dlaci vrlo pamučnog izgleda. Ovi su psi vrlo zaigrani i puni ljubavi, a to su obilježja koja ih čine najboljim obiteljskim kućnim ljubimcima. Izuzetno su mirne prirode i poznato je da slijede svoje ljude poput sjene.

Vlasnici tulearskog psa vole reći da su ovi psi sposobni “razgovarati” s vama. To znači da će pas naginjati glavu kad razgovarate s njim, a većinu vremena će vam pokušati odgovoriti lajanjem.

Oni su donekle povezani s poznatim maltezerima i kovrčavim bišonima, a nazvani su po luci na Madagaskaru imena Tulear. Ovi su psi prilično inteligentni, uživaju u dobrom društvu i imaju dlaku o kojoj se zapravo lako brinuti. Većina pasa iz obitelji bišona je zahtjevna za održavanje, ali dlaka tulearskog psa je jednostavna za njegovanje i održavanje. Četkanje i kupanje bit će više nego dovoljno da njihova dlaka bude zdrava i lijepa. Ovi psi mogu biti prilično aktivni ako im date dovoljno vježbe ili ih upišete na pseće sportove. Imaju snažnu želju za ugodom, pa se prirodno uklapaju u sportovima poput okretnosti ili poslušnosti.

I am Moby!!!!

 

Zovem se Moby. Ja sam Coton de tulear  a često me zamjene sa Maltezerom. Rođen sam 17.01.2016. godine a ime sam dobio po Američkom muzičaru Richard Melville Hall – MOBY. U život Erdola i Belme sam došao 20.03.2016. godine i živim u Sarajevu – Dobrinja. Živim u jedno velikoj zgradi koja ima lift tako da ne znam na kojem sam spratu ali mislim da smo visoko jer često izlazim na prozor da lajem na druge pse koji prolaze ulicom i koji su jako mali kad ih gledam.

Često me izvode vani da šetam da se igram . Iza naše zgrade postoji park sa velikom zelenom livadom. E tu se ja i Erdol često igramo. Obično mi baci kost a ja je brzo uhvatim i donesem kao svaki poslušni pas. Na igralištu bude puno djece koja me maze i žele da i oni bace kost i da im ja donesem. Od sve djece iz komšiluka volim Edija i Danija i oni su baš super.

Ja volim da obilazim svoje nane Mevlidu i Sadju a volim i Belminog brata Jusufa. Jusufa volim da maltretiram sa igrom i sa svojim lopticama i igračkama.

Ne znam zašto ali ja ne volim da se vozim u automobilu. Mnogo volim da me Belma drži u krilu dok se vozimo , a volim i da otvori prozor kroz koji ja provučem glavu i isplazim jezik. Daa, onda je malo lakše. Jako volim da se igram sa svojom plavom gumenom koskicom u koju moji Erdol i Belma mi stavljaju poslastice i klopicu. Uh, klopica je malo problem. Ja volim da jedem svoje granulice i razne poslastice ali jako volim da sjedim pored stola kada Erdol i Belma ručaju i volim da im pružim naj tužniji pogled na koji se oni tope od sreće i onda ja dobijem nešto da gricnem i žvaknem.

U našu kuću često dolaze naši drugari Jasminka, Ria koje mnogo volim i mnogo  sam sretan kad sam u njihovom društvu. Dođe i ona Alma ali ona neće da se igra samnom već samo tipka po mobitelu. Svaki put mi donesu nešto od poslastica a ja za uzvrat ih ljubim i grickam (znam da one to vole).

Mi često odemo na izlet na planinu (Trebević) i bude nam baš lijepo. Kad sam bio jako mali išli smo na more u Dugi rat i bilo mi je super zato sto sam se kupao i sunčao.  Mnogo sam lajao na ljude koji su prolazili pored nas na plaži. Erdol je rekao da ga izluđujem ali taj dio nisam ni do dan danas shavtio. E jednog dana sam otišao na jednu planinu (Divčibare) i bilo mi je super.   Trčao sa po livadi oko naše kuće gdje smo stanovali. Tamo sam se igrao sa Mijom i Nadicom. Poslije toga smo krenuli u Požarevac kod naših prijatelja Dejana i Dubravke. I kod njih sam bio jako dobar iako mi je išao na živce njihov mačak. Ali kuda  odem ja volim da se vratim našoj kući i tamo se osjećam siguran i sretan.

Očekujte nastavak…..